U magazinu CICA, od petka 21.09.2018. godine, Ivana Mašić objavila je autorski tekst sa naslovom: FORMIRANJE REČENICE I “SVOJ GOVOR” KOD DECE

Sve aktivnosti koje obavljate oko deteta, propratite govorom. Koristite svaku situaciju u toku dana za to, ali gledajte da to ne bude vaš monolog nego dijalog sa detetom (Mama će sada da uzme crvenu šerpu, gde je šerpa, daj mi je, daj šargarepu, daj krompir, sad idemo napolje, daj patike, šta su to?).

Formiranje rečenica kod dece počinje intezivno posle 18-tog meseca života. Tada dete polako počinje da spaja postojeće imenice sa glagolima (mam am am, mama jede, tata pa pa, tata ide, maca mjau, kuca ava va, mama daj). Da bi nakon tog vremena oko druge godine počeli i pridevi da se koriste (veliko, malo, lepo, ružno), onomatopeja svih životinja, nalozi, (mama vode, daj vode). Zatim predlozi, zamenice (moja beba, moj auto).

Rečenice u tom periodu nisu gramatičke tačne niti glasovi, i zato je važno da u ovom periodu ne tepamo detetu kako ne bi pogrešno usvojio određene glasove. Iako vama dete traži “dode”, vi mu kažete “evo vode”. Dete zamenjuje k i g sa t i d, pa bude “tuća” umesto “kuća”, i slično. Krajem druge godine dete proširuje svoje rečenice pridevima i zamenicama (tvoja lutka, ti imaš) iako sebe i dalje oslovljava imenom (Maša jede kiflu). Može da sluša priče i gleda slike.

Postavlja pitanja “Ko je to? Šta radi?”. Komentariše dok crta (vidi šta crtam) i počinje da vodi razgovor sa igračkama. Ume da saopšti šta želi i da objasni problem (piški se, mokra suknja). U trećoj godini rečnik se bogati sa prilozima, predlozima (ispod stola, na sto, u čaši) i dete počinje da usvaja i koristi gramatička pravila. Ume da recituje pesmice. Dete postaje svesniji razlika i suprotnosti (ja sam mala, tata je velik). Usvojene su boje, pojam broja do tri.

Uživa da se igra sa decom, skreće pažnju na sebe, pomaže u spremanju stvari i oblači se samo. Može da objasni kako se koriste neki predmeti, čemu služe (autom se vozimo, olovkom pišemo). U četvrtoj godini rečenice su bogatije sadržajima, mogu i priču iz vrtića da ispričaju, znaju pesmice od tri strofe. Priča priču u slikama i radoznalo postavlja pitanja a najčešće pitanje zašto? (zašto on ide bos..). Voli da razgovara telefonom i postavlja pitanja drugoj osobi. Počinje da smišlja igre i da zabavlja druge. Daje tačan odgovor na pitanje “Šta radiš kada si gladan, žedan, prljav?”. Postoje odstupanja u izgovoru određenih glasova (najčešće č,š,ž,r). Sa pet i po godina rečenice su kompletne, prisutne su sve vrste reči, gramatičke tačne, rečenice su razumljive, svi glasovi maternjeg jezika su usvojeni, pa i “r“.

Deca imaju predstavu o vremenskoj orijentaciji (pre i posle) što je osnova čitanja i pisanja, razume apstraktne izraze i definiše pojmove šta je sunce, život, zemlja. Ume da izvrši tri uzastona naloga. Dete ume da prepriča priče koje je čulo i u rečenicama koristi - jer, ali, ili. Ukoliko pogreši u rečenicama (rod, broj, padež..) dete se samo ispravlja. U ovom periodu započinju dramske igre i dete vodi razgovor sa samim sobom i sa igračkama (hajde da se igramo majke i ćerke, vaspitačice). Počinje da shvata pravila društvenih igara kao i igre u grupi. Da bi rečenice bile bogate i gramatički tačne jako je važno da dete bude stimulisano od prvog dana rođenja.

To znači da treba da pevate pesmice detetu, da mu čitate, prvo slikovnice, pa kratke priče, kasnije bajke. Pitajte ga šta se dešava u priči, da li on može sada sam da je ponovi, učite pesmice sa detetom. Kada šetate pitajte ga “šta je ovo”, “kako bi ti to uradio”. Razgovarajte i podstičite dete na samostalno pričanje i prepričavanje, da vam odgovara sa punim rečenicama, posvećujete mu vreme, da bude prisutna topla kućna atmosfera i samim tim će verbalno izražavanje deteta biti bogatije, dok gledanje televizije i igranje igrica svedite na pola sata dnevno. Nekad deca formiraju svoj jezik gde koriste samo prvi slog reči ili zadnji, pa umesto “voda” bude “vo” i to tako ume da potraje i do polaska u školu. Ovde je govor i gramatički nepravilan, često za devojčicu kažu on, jednina i množina su isto problem, kao i padeži.

Dešava se i da izmisle reči i da se tako glasaju do neke treće godine (npr. Ami za jabuku). To se najčešće javlja kod dece koja kasne u govorno jezičkom razvoju, ili kod dece koja žele da na taj način privuku pažnju roditelja, ili postoji beba u kući pa hoće i oni da budu bebe i kod blizanaca. Blizanci često imaju svoje reči, neke su i izmišljene, dok ostale izgovoraju nepravilno. Ali to je govor koji samo oni razumeju. Zato je važno da ne podstičemo takav govor i da tražimo od deteta da nam tačno imenuje šta želi. Kod blizanaca je važno da ih ponekad razdvojimo i da na taj način stimulišemo jezik i rečenice u samostalnom izražavanju, kao i da svakom detetu dajemo različite zadatke (Vule otvori vrata, Vaso daj mi loptu).

U praksi sam imala dete koje je za sve pojmove koristilo reč “dag”. Pritom majka je sve razumela, dok ja ništa. Zato roditelji moraju konkretna i kratka pitanja da postavljaju i da gramatički tačno se obraćaju detetu, i bez prevelikog objašnjenja. Ono što je bitno za razvoj jezika je detetovo okruženje, a to je primarna uloga porodice kao i emocionalno-socijalni razvoj, pre svega ljubav, privrženost, emocije i empatija. Druga uloga je uloga vrtića kao obrazovane institucije gde deca od najranijeg uzrasta uče odgovornost, obaveze, igru sa decom, poštovanje drugoga, ali i razvoj jezika. U dečijem vrtiću deca imaju mogućnost da poboljšavaju svoje jezičke sposobnosti i to kroz igru, u interakciji sa njihovim drugovima. Pozitivni odnosi prema vršnjacima mogu da se povoljno odraze na razvoj osećaja sopstvene vrednosti i samopouzdanja, što će kasnije da utiče na lakše sklapanja prijateljstva, kao i na regulisanje ispoljavanja emocija i načina ponašanja (pogotovo je to važno u školskom periodu).

Kroz igru sa drugom decom, priče, pesmice, dete će polako da izostavlja njegov govor. Ukoliko to potraje i posle treće godine, javite se logopedu. Isto tako ukoliko je prisutan nepravilan izgovor glasova (pogotovo č, š, ž, đ, ć, l i r), javite se u četvrtoj godini, kako bi se to ispravilo do pete godine i kako bi struktura rečenice bila razumljivija i gramatički tačna.